Home » Vesti » Obaveštenja » Kakve reforme čekaju policajce pre ulaska u EU?

Kakve reforme čekaju policajce pre ulaska u EU?

Beograd 21.novembar 2016.godine. Kakve reforme čekaju policajce kao uslov za ulazak Srbije u EU, da li su ispunjeni standardi Ujedinjenih nacija o broju policajaca u odnosu na broj stanovnika,  kao i ostali uslovi koje Srbija mora da ispuni a koji su direktno vezani za rad policije, u autorskom tekstu u delu „Lični stavovi“ pod naslovom „Policija na skeneru EU“ za list „Danas“, u izdanju od 18.novembra 2016.godine, piše Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Mišljenja smo da je ovo jedan veoma interesantan tekst pa ga zato prenosimo u celini.

 ************************************************************

Lični stavovi

Piše:Saša Đorđević

U najnovijem izveštaju o napretku Srbije istaknuta neophodnost jačanja integriteta policije

Policija na skeneru EU

* Najveći izazov biće depolitizacija policije jer su političari prosto zaljubljeni u moć koju ima ova služba. Najsvežiji slučaj u nizu primera uticaja političara na policijske istrage je otkrivanje detalja o pronalasku oružja u blizini porodične kuće predsednika Vlade

Nastavak reforme policije u Srbiji najviše zavisi od političke odluke da se ojača integritet policije. Na tom putu tri koraka su ključna.

Policijske operacije moraju da se realizuju bez uticaja politike. Unutrašnja kontrola policije mora da bude nezavisna u svom radu. Promene u upravljanju ljudskim resursima u policiji neophodno je sprovoditi transparentno. U suprotnom, za dve godine nam sledi ponavljanje gradiva iz izveštaja Evropske komisije.sasa-djordjevic

Tri od 25 nalaza Komisije u kojima se navodi da u Srbiji nema napretka odnose se na policiju. Drugi državni organi su spomenuti u šest negativnih ocena, što znači da se trećina kritika odnosi na policiju. Takvo stanje je zabrinjavajuće. Evropljani srpskoj policiji najviše zameraju loše upravljanje ljudskim resursima, nejaku kontrolu i nadzor nad radom policije i to što nije određen oficir za vezu u sedištu Evropola u Hagu. Uočeni su i problemi politizacije policije, curenja informacija iz istraga, slabog sprovođenja antikorupcijske strategije, loše saradnje policije i tužilaštva i neusklađenost novog Zakona o policiji sa Zakonikom o krivičnom postupku.

Evropska unija traži od institucija dobru praksu i rešenja. Najveći izazov biće depolitizacija policije jer su političari prosto zaljubljeni u moć koju ima ova služba. Najsvežiji slučaj u nizu primera uticaja političara na policijske istrage je otkrivanje detalja o pronalasku oružja u blizini porodične kuće predsednika Vlade.

Pored toga, tu su i nejasne smene šefova u policiji – od direktora preko načelnika kriminalističke policije do postavljenja vršilaca dužnosti mimo zakona.

Dobra praksa, na primer u upravljanju ljudskim resursima, znači da se zna kako se zapošljava, napreduje i otpušta u policiji. Srbija nije ispunila standard Ujedinjenih nacija da na 100.000 građana ima 300 policajaca, već je taj broj 445 i pri tome se govori o povećanju broja policajaca. Zabrinjavajuć je i status diplomaca Kriminalističko-policijske akademije. U prethodne dve godine uloženo je skoro šest miliona evra iz budžeta za rad Akademije, a za najveći deo diplomaca još uvek nema mesta u policiji. To deluje kao uzaludno trošenje novca svih građana. Reforma ove oblasti je započeta, usvojeni su propisi koji uređuju raspisivanje konkursa za posao u policiji, ali ono što je neophodno jeste njihova potpuna primena.

Dobra praksa podrazumeva i postojanje sistema unutrašnje kontrole policije, koga trenutno u Srbiji nema. Zakonom o policiji je utvrđeno da unutrašnju kontrolu vrši Sektor unutrašnje kontrole, a formiranjem Službe za bezbednost i zaštitu podataka dodatno se komplikuje unutrašnja kontrola jer praktično postoji pet kontrolora među kojima ne postoji podela nadležnosti i koordinacija. Uz to rad Sektora nije nezavisan, iako je to ključni međunarodni princip za učinkovitu kontrolu policajaca. Ministar unutrašnjih poslova daje smernice i obavezna uputstva za rad, čime može da utiče na aktivnosti Sektora unutrašnje kontrole.

Neko će zbog iznetih nalaza pomisliti da je Srbija na posebnom skeneru Brisela. Evropska unija je Hrvatskoj poslala 21 uslov za zatvaranje poglavlja 23, od kojih je jedan bio depolitizacija i profesionalizacija policije. Glavne zamerke Evropske komisije su bile slične kao i za nas: masovne i nejasne smene u policiji, pogotovo ljudi u kriminalističkoj policiji koji su radili na najsloženijim slučajevima. Bugarska i Rumunija su i dalje na meti, iako su punopravne članice, i pomno se prati napredak ove dve zemlje u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Svakako je dobro što će reforma policije i dalje biti na skeneru EU. Prethodni i sadašnji nosioci vlasti u Srbiji kao dobošari daju na znanje da žele da reše sve pomenute probleme, ali bez međunarodne zajednice suštinski nisu u stanju da pokrenu reforme u policiji. Nepostupanje na pritužbe građana povodom nasilnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu najslikovitije pokazuje da u policiji rade pojedinci koji nisu otporni na korupciju i kriminal, ali i koliko je policija politizovana a unutrašnja kontrola slaba. Zato veoma zabrinjava politička odluka Evropske komisije da u izveštaju nijednom ne spomene slučaj „Savamala“. Ipak, utvrđivanje odgovornosti za rušenje u Savamali ne može se izbeći ako nosioci vlasti zaista odluče da sve preporuke EU sprovedu u praksi.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

***********************************************************************

Da vas podsetimo:

Prema zvaničnim podacima Vlade R Srbije, Srbija u 2016.godini ima 7.186.862 stanovnika. Prema standardima Ujedinjenih nacija na koje se poziva autor teksta, Srbija treba da ima 23.956 policajaca. Krajem 2014.godine u MUP je bilo zaposleno oko 43.000 zaposlenih. Koliko je policajaca od ukupnog broja zaposlenih ostaje da se vidi.votkins

Prema nezvaničnim informacijama do kojih je došao Novi policijsko sindikalni savez, Amadeo Votkins, specijalni savetnik ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, koji je koordinisao rad na izradi novog zakona o policiji, koji je početkom godine usvojen u Skupštini Srbije i savetnik u sprovođenju reforme policije, dobio je novi Ugovor sa MUP-om na period od godinu dana odnosno do septembra 2017.godine.

Kako će se sprovesti očigledno bolne reforme u policiji koje su jedan od bitnih uslova za ulazak Srbije u EU ostaje da se vidi u mesecima ili godinama koje nam dolaze.

Novi policijsko sindikalni savez

x

Check Also

“Ljudska prava u Srbiji 2018“-Zakon po radnike najnepovoljniji u poslednjih 60 godina.

Beograd, 22 februar 2019.godine. Beogradski centar za ljudska prava u godišnjem izveštaju za 2018. godinu ...